pa se Kc i eb mogu odrediti simultano nelinearnom regresi- jom.8+. Za rješavanje (6) i ..... 183. 29. M. Maeder, A. D. Zuberbühler, Nonlinear Least-Squares Fit-.
289
D. VOJTA: Karakterizacija vodikovih veza IR spektroskopijom, Kem. Ind. 61 (5-6) 289–294 (2012)
KUI – 10/2012 Prispjelo 1. kolovoza 2011. Prihvaæeno 24. listopada 2011.
Karakterizacija vodikovih veza IR-spektroskopijom D. Vojta* Institut Ruðer Boškoviæ, Zavod za organsku kemiju i biokemiju, Laboratorij za molekulsku spektroskopiju, Bijenièka 54, Zagreb
IR-spektroskopija jedna je od najprikladnijih tehnika za odreðivanje konstanti stabilnosti kompleksa vezanih vodikovom vezom, Kc. Meðutim, koliko je osjetljiva na detekciju novonastalih specija, toliko je podloÞna i pogreškama koje se javljaju u pojedinim koracima istraÞivanja. Svrha ovog rada, edukativne prirode, opis je metodologije koja se primjenjuje u karakterizaciji vodikovih veza kao i naglašavanje svih izvora nesigurnosti koje utjeèu na eksperimentalno odreðenu Kc. Uz to, spomenuti su i prodiskutirani pojedini programi vezani za multivarijantnu analizu dobivenih spektara. Kljuène rijeèi: Vodikova veza, IR-spektroskopija, koncentracijska ravnoteÞna konstanta reakcije vezanja, Lambert-Beerov zakon
Uvod IstraÞivanje fenomena poput molekulskog prepoznavanja ili samoudruÞivanja molekula u otopini i èvrstom stanju voðenih primarno vodikovim vezama (HB) nezamislivo je bez njihove temeljite fizikalno-kemijske karakterizacije.1 Termodinamièka velièina kojom se najèešæe opisuje vezanje HB-donora A i HB-akceptora B je standardna ravnoteÞna konstanta reakcije vezanja, K , odnosno Kc kao jedna od njezinih aproksimacija.2 U istraÞivanju HB-a IR-spektroskopija se veæ desetljeæima neprestano i iznova dokazuje kao najosjetljivija i najuèinkovitija tehnika3,4 jer se nastali HB-kompleks, C, vrlo lako registrira i pripadajuæa mu vrpca s veæom ili manjom lakoæom analizira. Cilj je ovog rada, primarno pouène prirode, izloÞiti èitatelju proceduru odreðivanja Kc iz IR-spektara pri kompleksiranju u najjednostavnijoj stehiometriji, N(A) : N(B) = 1 : 1, kao i svih izvora pogrešaka5 koje su prisutne u pojedinim fazama takve eksperimentalne studije.
Kc =
najèešæe se istraÞuje metodom visokog razrjeðenja.6 Osnovna obiljeÞja spomenute metode su: i) meðusoban odnos poèetnih (analitièkih) koncentracija reaktanata je c0(A)
