(Umeljić V., 2008). Sl. 2. Rojevi matičnjaci na plodišnom ramu blokiranom unetim
nektarom (Google 2). Ovim je stvorena situacija da u celom pčelinjem gnezdu ...
Biološki fakultet Univerzitet u Beogradu
Seminarski rad
Rojenje pčela
Nastavnik: Prof. dr Ljubiša Ž. Stanisavljević
Studenti: Djurković Vukašin EK070011 Tošić Marija EK060018 Stanisavljević Marina EK060017 Grbović Marko BI040320
Beograd, maj 2010.
Sadržaj Uvod………………………………………………………………
1
Kako dolazi do rojenja ……………………………………………
2
Uzroci pojave nagona za rojenje ………………………………......….
2
Mere protiv pojave nagona za rojenjem…………………………...
6
Znaci rojenja………………………………………………………
6
Ponašanje pčela u novom stanu……………………………………
8
Ponašanje pčela u staroj košnici…………………………………...
9
Spremanje i smeštaj rojeva………………………………………...
9
Razrojavanje – veštačko umnožavanje…………………………….
10
Veštačko rojenje…………………………………………………… 11 Zaključak…………………………………………………………... 12 Literatura…………………………………………………………... 13
Uvod U čitavom zivom svetu, biljnom i životinjskom, postoji težnja ka umnožavanju.. To je prirodna zakonitost, jer bez te zakonitosti biljne i životinjske vrste se ne bi ni održale. To isto važi i za medonosnu pčelu (lat. Apis mellifera). U davna vremena, dok su pčele isključivo boravile u prirodnim staništima (šupljinama drveca i stena) ili u primitivnim košnicama, koje je za njih pripremio čovek (pretara, dubina), razmnožavanje njihovih zajednica odvijalo se isključivo prirodnim putem. Uvodjenje košnice s pokretnim saćem čovek je počeo veštački da utiče na njihovu umnožavanje (Relić B., 2005). Pčelinje društvo se razmnožava rojenjem, tj. podelom jedne dobro razvijene pčelinje zajednice na dve, pri čemu jedan deo pčela sa starom maticom odlazi u novi “dom”, dok ostatak pčela sa novom maticom ostaje u starom “stanu”( sin. gnezdu). Rojenje (Sl.1) je zapravo dijeljenje jedne u dvije nove i međusobno potpuno neovisne zajednice. Rojenje je prirodni nagon pčela u njihovoj borbi za održanjem vrste. Samo rojenje jednim dijelom vjerojatno potječe od nagona za seljenjem koje susrećemo još i danas u pojedinih kukaca. Da bi se pčele pokrenule u rojevno stanje potrebni su neki od preduvjeta kao što su: pogodna temperatura i medenje medonosnog bilja (Wikipedia 1).
Sl. 1 – Rojenje pčela (Google 1)
Kako dolazi do rojenja Do rojenja dolazi kada je zajednica na vrhuncu moći i razvoja, tj. na vrhuncu fizioloskog optimuma, u proleće kada zbog obilne ispaše u njoj nastane višak energije koja se mora iskoristiti. Do rojenja dolazi postepeno, u više faza (Stanimirović Z.,2000):
U proleće matica intenzivno polaže jaja, što dovodi do povećanja broja mladih pčela radilica u košnici, kojima zbog intenzivne ishrane polenom bujaju jajnici zbog čega prelaze u tzv. rojidbeno stanje (čak 40-60% pčela). U rojidbeni zanos pada i značajan broj pčela sabiračica. Uzročno-posledičnom vezom i sama matica pada u rojidbeni zanos.
Uzroci pojave nagona za rojenje Za postizanje pomenutog cilja, veoma je važno da pčelari što bolje upoznaju uzroke pojave nagona za rojenje, kako bi mogli uspešno da sprečavaju da do njega dođe. Pravilo, da svakoj pojavi prethodi uzrok, svakako važi i za pojavu nagona za rojenje kod pčela. Jedan od osnovnih uzroka pojave nagona za rojenje je stvaranje velike nesrazmere između broja mladih pčela i broja ćelija sa mladim larvama koje one treba da hrane. Do ovoga dolazi zbog bujanja snage društva u vreme razvoja, jer se mnogo više pčela izvodi nego što prirodno uginjava. U to vreme cvetaju i medonosne biljke izdašne nektarom i polenom pa kod pčela preovladava instikt za gomilanjem velikih količina hrane na račun razvoja legla. Zbog toga dolazi do blokade raspoloživog prostora u košnici unetim nektarom i polenom. U ćelije iz kojih se izvodi leglo, pčele pre „ugrabe“ da smeste uneti nektar ili polen nego što matica stigne da ih ponovo zaleže, sl. 2. Na taj način naglo se smanjuju novozaležene površine, pa dolazi do situacije da na
jednu larvicu dolaze 2-6 pa i više mladih pčela, koje treba da ih hrane, umesto ranijeg stanja, kada je na jednu larvicu dolazila po jedna pčela, pa čak i manje.(Umeljić V., 2008)
Sl. 2. Rojevi matičnjaci na plodišnom ramu blokiranom unetim nektarom (Google 2) Ovim je stvorena situacija da u celom pčelinjem gnezdu praktično nema slobodnih ćelija. Sve je puno ili zauzeto medom, nektarom, polenom, zrelim leglom i starijim larvama. Najmanje ima ćelija sa jajima i mladim larvicama. Kada popune raspoloživi prostor hranom, oslabiće znatno radna aktivnost i pčela izletnica, jer sada ni za njih nema posla, pošto nemaju slobodnih ćelija za smeštaj novog nektara i polena. Pčele sada, ne samo da sve nemaju posla oko negovanja legla, gradnje saća, unosa i prerade hrane, već, pošto njihov broj i dalje raste, teško mogu i fizički da se smeste unutar košnice, pa počinju da se grupišu izvan, formirajući veliku „bradu“, sl. 3. Na ovo će dodatno uticati i prekomerna izloženost košnica suncu uz nedovoljnu mogućnost ventilacije. (Umeljić V., 2008)
Sl. 3. Nedovoljan prostor i košnice, doprinose pojavi rojevog nagona (Google 2)
loša ventilacija
Prenatrpanost pčela u košnici otežava normalno kretanje matice i pčela, koje sa njom dolaze u kontakt, pa je time otežano prenošenje i razmena matičnog feromona (supstance) između jedinki unutar društva, što ima za direktnu posledicu pojavu prirodnog nagona za izgradnju matičnjaka, jer se pčele, u neku ruku, osećaju obezmatičene, Ako je u društvu stara matica, sl. 4, koja prirodno manjim intezitetom luči matičnu supstancu, do pojave matičnjaka će još brže doći. Ako, pri svemu ovome, matica ima genetski izražen nagon za rojenjem, koji ona prenosi na svoje potomstvo,onda se ceo problem još više komplikuje. .(Umeljić V., 2008)
Sl. 4. Sjajna površina tela i iskrzana krila mogu biti znaci starosti matice Pojava dužeg kišnog perioda u vreme maksimalno razvijenih društava, onemogućava izletnicama napuštanje košnice i normalan rad, zbog čega im se život produžava, pa se pčelinja zajednica dodatno uvećava, stvarajući još veću teskobu. Može se konstatovati da se nagon za rojenje ne izražava samo u zaleganju i negovanju matičnjaka. Pre bi se moglo reći da su matičnjaci posledica, a ne uzrok nagona za rojenje. Pri već stvorenom nagonu, u pčelinjoj zajednici se postepeno obrazuje roj, novo društvo, koje će se, kada za to dođe trenutak, izdvojiti, odnosno odeliti od zajednice i sa starom maticom izletete iz dotadašnje košnice. Novo društvo se obrazuje od pčela radilica svih uzrasta, prvenstveno onih koje nisu mogle biti zaposlene u zajednici. Radilice novog društva miruju, dobro se hrane i pripremaju rezervu energije za početak rada u novom staništu. .(Umeljić V., 2008)
Mere protiv pojave nagona za rojenjem - Blagovremeno proširivanje prostora u košnicama u mnogome ublažava mogućnost pojave rojevog nagona. - Zamenom starih matica zrelim matičnjacima, dosta pouzdano eliminišemo mogućnost pojave rojevog nagona. (Relić B., 2005).
Znaci rojenja Prvi znak da se pčelinje društvo priprema za rojenje je formiranje trutovskog legla (već krajem marta) kada nema još ni radiličkog legla, međutim pravi znak da su pčele u rojidbenom stanju je izgradnja matičnjaka po krajevima saća (u jednoj košnici njihov broj može biti on 10 do 20). Matica ne zaleže sve matičnjake odmah, nego postepeno, u razmacima do 10-ak dana, a neposredno pred zaleganje matičnjaka intenzivnije polaže jaja u radiličko leglo, tako da pčelinja zajednica naglo ojača i može se podeliti na dva dela. U vreme rojidbenog zanosa, pčele se ponašaju drugačije nego obično. Pčele pratilje sve slabije hrane maticu tako da ona počinje da se hrani medom. Ishrana matice madom dovodi do povećanja koncentracije šećera u hemolimfi, a samim tim i boljeg snabdevanja mišića energijom neophodnom za rojidbeni let. Zbog slabije ishrane i odsustva mleča u hrani, matica polaže sve manje jaja, dok konačno sasvim ne prestane. Zbog toga matica postaje vitkija i lakša, što joj omogućava selidbeni let. Osim toga nagli pad nosivosti matice uslovljava porast broja neuposlenih radilica zbog nedostatka mladog legla za negu. Neuposlenim radilicama bujaju jajnici i počinju se sakupljati u grupe
koje vise na slobodnim mestima ili letu košnica, slabo se hrane i mirnije su. Oko tri nedelje pred rojenje radilice slabije grade saće, da bi sasvim prestale sa ovim poslom u vreme izleganja novih matica. Sedam ili osam dana pre izvođenja prve nove matice pčele postaju uznemirenije, dok radilice koje će izaći sa rojem uzimaju najveći obrok u životu, koji predstavlja značajnu rezervu meda neophodnu u doba rojenja i potrage za novim stanom. Neposredno pred rojenje i u toku samog rojenja pčele vrlo retko ubadaju jer su site, malo trome i nisu “ljute”,tj. ne pokazuju izrazitu nadraženost.. Novoformirano društvo počinje sa rojenjem po toplom, vedrom danu, u periodu između 10 i 14h, obično veoma užurbano i uz jako zujanje. Tek kada oko pola roja napusti košnicu izlazi i stara matica. Roj čine matica, nekoliko stotina trutova i radilice svih uzrasta. Tek nastali “roj prvenac” ne leti daleko od košnice, zakači se na prvom zgodnom mestu, obično za granu nekog drveta. Ulogu oslonca uzimaju radilice koje sleću i međusobno obrazuju veze, kačeći se svojim ekstremitetima jedna za drugu i formiraju grozd koji traje nekoliko časova (Sl. 5.).
Sl. 5.
Rojidbeni grozd (google 3)
Vreme zadržavanja roja na prvom mestu je period u kome pčelar mora brzo da reaguje da udomi roj, obezbeđivanjem košnice u koju će stresti roj, inače će roj preći u novi prirodan stan koji su pronašle pčele izvidnice(Sl. 6.).
Sl.6.Stresanje roja (Google 4)
Ponašanje pčela u novom stanu
U novoj košnici ili novom prirodnom stanu pčele su marljive, ubrzano izgrađuju novo saće, a matica sve intenzivnije polaže jaja, radilice brižno neguju tek izvedeno pčelinje leglo, hraneći ga, čisteći i provetravajući ga. Neposredno po smeštanju u novi stan brojnost pčelinjeg društva opada, jer će se prve mlade radilice izvesti tek za 21 dan. Novoizvedene radilice ubrzano se priključuju ostalim pčelama
radilicama u potrazi za hranom, a sve u cilju obezbeđivanja rezervne hrane za predstojeću jesen i zimu. Ako su ishrana i vremenski uslovi izuzetno povoljni, novoformirano društvo može doživeti takvu razvojnu ekspanziju da se iz njega odvoji roj, novi roj se zove parojak. Veoma retko i sam parojak može dati novi roj, koji se u narodu naziva “bele pčele”. (Stanimirović Z.,2000). Ponašanje pčela u staroj košnici U staroj košnici postoji stalni priliv novih pčela, jer je matica pre odlaska položila veliki broj jaja. Šest do sedam dana nakon rojenja u najstarijem matičnjaku dozri nova matica koja poruši ostale matičnjake, izlazi na sparivanje, a zati počne polagati jaja, tako da društvo nastavlja normalno da se razvija. Ukoliko su povoljni vremenski uslovi i ima dovoljno hrane tako da se ubrzano izvode mlade radilice, rojidbeni nagon ne jenjava, nego se pojačava, i nakon 6-7 dana od prvog rojenja košnicu može napustiti i drugi roj, “drugenac”, ili “drugarak” koji nije miran kao prvi roj, košnicu napušta čak i po lošem vremenu, leti daleko od košnice i smešta se na visoku granu. Rojenje je fenomen svojstven pčelinjoj zajednici uslovljen intenzitetom pčelinje paše i vremenskim prilikama. (Stanimirović Z.,2000). Spremanje i smeštaj rojeva Kada rojenje počne, pčelar treba da suzi leto da bi pčele duže letele i brže se zamarale, i našle novo mesto blizu stare košnice (Sl. 6.). Treba pripremiti kavez za maticu koja se stavlja na leto u novoj košnici i za njom dolazi roj u novi stan. Nova košnica ne treba da ima staro saće jer će roj vrlo brzo napustiti košnicu. Slabe rojeve treba stavljati po dva u jednu košnicu, tek posle 6 nedelja kada ojačaju jedan roj sa svojim okvirima može se premestiti u drugu košnicu. Novoformirana društva
stalno treba kontrolisati radi blagovremene intervencije ako zatreba (prehranjivanja, dodavanje novog legla, itd.). Košnicu sa prvencem treba staviti na mesto stare košnice iz koje je izašao roj, a staru kraj nove. (Stanimirović Z.,2000).
Sl. 6. Smeštanje rojeva (Google 5) Razrojavanje – veštačko umnožavanje U savremenom pčelarstvu prirodno rojenje nije poželjno pa se zato nastoji da se ono spreči. Nagon za rojenjem sprečava se otklanjanjem uslova koji dovode do njega. Ali ako do rojevnog nagona ipak dodje i pčelar zapazi da pčele grade rojevne matičnjake, rojevni nagon se može ugasiti tako što se košnica koja se sprema za rojenje premesti na mesto neke slabe, a slaba na mesto one koja se sprema za rojenje. Pošto će sve izletnice iz jake košnice koja se sprema za rojenje ući u slabu zajednicu, slaba zajednica će ojačati, a jaka će odustati od rojenja. Ako nema slabih zajednica koje bi trebalo ojačati, onda se iz jake može uzeti sve leglo i rasporediti ostalima, a ovoj se na mestu uzetih okvira s leglom daju satne osnove. Međutim, tim se samo privremeno odlaže rojenje, jer davanjem
legal drugim jakim zajednicama u njima ce se izazvati rojevni nagon. Zato je rešenje samo u formiranju novih zajednica, pravljenju veštačkih rojeva. (Relić B., 2005). Tri najčešća metoda sprečavanja rojenja pčelinje zajednice su:
Lahmanov metod podrazumeva stvaranje veštačkog roja od pčelinjeg društva pripremljenog za rojenje. Taranovljev metod predstavlja izdvajanje manjih grupa pčela radilica iz društva sa rojidbenim nagonom.
Premeštanje košnice rezultira gubitkom svih pčela koje su izašle na rad, može imati za cilj sprečavane ili povećanje rojidbenog nagona. Gubitkom pčela izvidnica suzbiće se rojenje. (Stanimirović Z.,2000).
Veštačko rojenje Veštačko rojenje nema negativan efekat na pčelinje društvo, ako se obavi 50 dana pre glavne paše. Postoji više načina proizvodnje veštačkih rojeva:
Izdvajanje pomoću nukleusa. Ovom metodom tokom jedne godine, bez smanjenja prinosa osnovnog društva, broj zajednice se može povećati 1-3 puta Pelletov metod irojavanja. Pri izrojavanju koristi se samo med, tako da se ne umanjuje snaga osnovnog pčelinjeg društva. Omogućava proizvodnju nove pčelinje zajednice i otklanja nepoželjno rojenje. Broj društva se povećava za 100% bez pada u prinosu osnovne zajednice. Irojavanje zajednice sa nepokretnim saćem (lineburški metod). Irojavanje se može vršiti pomoću lineburške metode čija je suština u zameni mesta izrojene i jake pčelinje zajednice.
Somefordov metod izrojavanja. Ova metoda daje mogućnost izrojavanja do 5 veštačkih rojeva godišnje
Običan kombinovani metod izrojavanja se zasniva na uzimanju legla bez pčela jake zajednice, a od drugog takođe jakog društva uzmu se pčele sabiračice. Ovako formiran veštački roj je jak i nakon sparivanja matice, ako je povoljna ispaša može da ostvari dobre proizvodne rezultate. (Stanimirović Z.,2000).
Zaključak Rojenje je prirodno razmnožavanje pčelinje zajednice koje se dešava u proljeće, a potaknuto je manjkom prostora u košnici, obilnom peludnom pašom i dobrom nesivosti matice. Pčele se u pravilu roje za lijepa i suha vremena. Zajednica se rojenjem dijeli i kod prvog roja stara matica izlazi sa starim pčelama letačicama, a mlada ostaje u košnici s mladim pčelama. Prvi roj se, nakon divljeg meteža u zraku, u pravilu smješta nedaleko starog doma jer stara matica nema dovoljno kondicije za duga putovanja. Odmah nakon formiranja rojevnog klupka izvidnice počinju tražiti novi dom i kada ga pronađu roj se ponovno rasprši i u oblaku pohrli k tom novom domu. Pčele koje prate maticu na tom putovanju obilato su se nasisale medom, teške su i nisu sklone napadati i ubadati. U novoj sredini stare pčele intenzivno izgrađuju uvjete za početak novog života i nakon useljenja u novi stan, nakon početnog oblaka pčela, neko vrijeme ih se slabije zamjećuje, a do dolaska novih, mladih , pčela taj roj može i znatno oslabiti. No, dolaskom novih snaga životni ciklus u košnici kreće punom parom. (Rogulja D., 2009)
Literatura
Stanimirović, Z.,(2000). Biologija pčela - medonosna pčela, Medicinska knjiga, Medicinske komunikacije, Beograd. Relić B., (2005). Pčelarenje kao profesija i hobi, dopunjeno izd. – Beograd: Partenon, 2005 (Novi Beograd: Megraf). Umeljić V., (2008), http://www.umeljic.com/Text2.htm Wikipedia:http://hr.wikipedia.org/wiki/Medonosna_p%C4%8Dela#P.C4 .8Delinje_rojenje Rogulja D., (2009) http://www.pcelinjak.hr/index.php/P%C4%8Dele/rojenje.html Fotografije Google 1 http://www.pcelinjak.hr/index.php/P%C4%8Dele/rojenje.html Google 2 http://www.umeljic.com/Text2.htm Google 3 http://www.photo400.com/howto/index.php?key=rojenje
Google 4 http://www.google.com/imgres?imgurl=http://vthumb.ak.fbcdn.net/vthu mb-aksf2p/v33376/14/53/100000813078278/t100000813078278_1268353906 86896_1198.jpg&imgrefurl=http://www.facebook.com/group.php%3Fgi d%3D49395626522%26v%3Dinfo&usg=__jILOpXqz1P1yrmytJCyqK5 Vs1Xc=&h=120&w=160&sz=8&hl=en&start=0&zoom=1&tbnid=qxyk jz3xEnghGM:&tbnh=96&tbnw=128&prev=/images%3Fq%3DStresanje %2Broja%2Bpcela%26hl%3Den%26client%3Dfirefoxa%26rls%3Dorg.mozilla:enUS:official%26channel%3Ds%26biw%3D1008%26bih%3D916%26tbs %3Disch:1&itbs=1&iact=rc&dur=539&ei=aaejTO74BMvIswaW8_ixC A&oei=VKejTOioO4XKswavrbCVCA&esq=5&page=1&ndsp=25&ved =1t:429,r:6,s:0&tx=68&ty=42 Google 5 http://www.google.rs/imgres?imgurl=http://i464.photobucket.com/album s/rr4/postar_01/042609123049.jpg&imgrefurl=http://pcelarstvohs.blogg er.ba/&usg=__bCABvb2uLp8UHxSc49bbOVO0pE=&h=320&w=240&sz=57&hl=sr&start=75 &zoom=1&tbnid=FNe_rtZe1AaoIM:&tbnh=122&tbnw=92&prev=/ima ges%3Fq%3DSpremanje%2Bi%2Bsme%25C5%25A1taj%2Brojeva%2 6um%3D1%26hl%3Dsr%26sa%3DN%26biw%3D2048%26bih%3D932 %26tbs%3Disch:10%2C285&um=1&itbs=1&iact=hc&vpx=801&vpy= 601&dur=103&hovh=256&hovw=192&tx=130&ty=133&ei=FrujTOaM FozDswaNjtCdCA&oei=gLqjTMnwN4KMswahq2cCA&esq=4&page=2&ndsp=31&ved=1t:429,r:5,s:75&biw=2048&bi h=932
