Predavanje br 10

NEPOTPUNA KONKURENCIJA: MONOPOL, OLIGOPOL I MONOPOLISTIČKA KONKURENCIJA

PREDAVANJE 10 Prof. dr Jovo Jednak

Prof.dr Jovo Jednak

1

Definisanje monopola i uslovi privreñivanja na tržištima nesavršene konkurencije 1.

Tržišna moć i monopol. Suština tržišne moći je mogućnost da se menjaju cene proizvoda. Da bi naveli potrošače da kupuju više, proizvoñači moraju da snižavaju cene. Nepotpuna konkurencija ne znači da preduzeće ima apsolutnu kontrolu nad cenom svog proizvoda.

Na primer, Koka-kola u uslovima nepotpune konkurencije može svoje limenke da prodaje za 0,40 ili 0,50 evra. Kada bi preduzeće pokušalo da prodaje svoje limenke za 10 evra, ono bi prpalo. Dakle, reč je o nekom stepenu slobode odlučivanja pri odreñivanju cena.

Monopol, kao kontrast ovome, ima značajnu kontrolu nad cenom koju naplaćuje - ima tržišnu moć. Prof.dr Jovo Jednak

2

Definisanje monopola i uslovi privreñivanja na tržištima nesavršene konkurencije

Monopol kao industrija Patent daje nekoj firmi ekskluzivno pravo da proizvodi ili odobri neki proizvod. Sa svojom dozvolom novi vlasnik svih ribnjaka u Srbiji može uskratiti pristup oksidacionoj opremi drugih firmi i tako postati jedini snabdevač ribom na ovom širem regionalnom području. Takvu firmu nazivamo monopol – reč je o jedinoj firmi koja snabdeva čitavo tržište dobrima.

Prof.dr Jovo Jednak

3


Konkurentne firme su statno pod pritiskom drugih fimi u industrji da smanje troškove i poboljšaju kvalitet proizvoda. Takoñe, moraju da brinu o novim ulascima i prodorima u njihovoj industriji i ishodima koji vrše pritisak na cene. S druge strane, monopolista poseduje igralište i može da postavi pravila igre kako želi.

Prof.dr Jovo Jednak

4


Monopolistička firma jeste industrija. Otuda postoji samo jedna kriva tražnje za koju treba brinuti, a to je kriva tržišne (industrijske) tražnje. U situacijama kada imamo monopol, krivoj tražnje koja se odnosi na firmu je identična krivoj tržišne tražnje za neki proizvod, tj. ima silazni nagib

Prof.dr Jovo Jednak

5

Slika 10.1. Potpuna konkurencija ima horizontalnu krivu, a nepotpuna ima silazni nagib krive tražnje s kojom je preduzeće suočeno

Pano a: preduzeća na tržištu potpune konkurencije nailaze na horizontalnu krivu d, d, i mogu duž nje da prodaju dobara koliko god hoće, a da ne obore tržišnu cenu (data cena). Pano b: preduzeća na tržištu nepotpune konkurencije (monopol) se suočavaju s krivom tražnje koja ima silazni nagib, budući da povećanje prodaje uslovljava korekciju cena naniže. Ako suparnici tog preduzeća snize svoje cene, a ono nije dobro zaklonjeni monopolista, kriva tražnje za njegovim proizvodima osetno se pomera ulevo, do d’, d’. Prof.dr Jovo Jednak

6

Struktura tržišta i nesavršena konkurencija

1. Monopol – Osnovni oblik nepotpune konkurencije. – Postoji samo jedan prodavac s potpunom kontrolom nad celom privrednim sektorom – Na dugi rok, nijedan monopolista nije siguran od napada konkurenata.

Prof.dr Jovo Jednak

7


2. Duopol – Dve firme, mogu biti bukvalno samo dve firme na tržištu, da dominiraju i da na taj način kontrolišu cenu i autpu. – Zajedno mogu kontrolisati 80-90% tržišta – Primer, Coca cola i Pepsi • Više vole da koriste pametno reklamiranje, nego da snize cene, da bi kupce odratili jedna od druge

Prof.dr Jovo Jednak

8

Struktura tržišta i nesavršena konkurencija 3. Oligopol i ravnoteža na oligopolističkom tržištu Oligopol može imati jasno odreñenu granicu u proizvodnji i cenama. Na primer, 11 nacija uključenih u OPEC. Drugi tip oligopola čini privredni sektor u kome je samo nekoliko prodavaca diferenciranih proizvoda Prof.dr Jovo Jednak

9


Prepreke ulaska mogu biti: a) privredne prepreke kao što su patenti i pristupi tehnologiji, ulaganje kapitala u prepoznatljiv brend i sl. i b) strateške prepreke

Prof.dr Jovo Jednak

10


Kod donošenja važnih odluka - odreñivanje cena, definisanje obima proizvodnje ili investiranja u nove proizvodne kapacitetete – preduzeće mora pokušati razlučiti, kako će najverovatnije reagovati njegovi konkurenti. Ravnoteža na oligopolističkom tržištu Nešova ravnoteža

Prof.dr Jovo Jednak

11


Konkurentno tržište je u ravnoteži kada je količina ponude jednaka traženoj količini. Svako preduzeće posluje najbolje što može - prodaje sve što proizvode i maksimizira profit, te i nema razloga za promenu cena i obima proizvodnje. Slično tome, monopolist je u ravnoteži kada je granični prihod jednak graničnom trošku.

Prof.dr Jovo Jednak

12


Svako preduzeće nastoji poslovati najbolje što može uzimajući u obzir što rade konkurenti. Stoga je potrebno pretpostaviti da će i ti konkurenti poslovati najbolje što mogu uzevši u obzir što radi prvobitno pomenuto preduzeće

Prof.dr Jovo Jednak

13

Struktura tržišta i nesavršena konkurencija 4. Monopolistička konkurencija. U uslovma nepotpune konkurencije postoji i kategorija diferenciranih prodavaca. To je slučaj kada veći broj prodavaca proizvodi blago diferencirane proizvode. Ova diferencijacija obično proizilazi iz lokacije. Ljudi štede vreme i idu do najbližeg prodajnog mesta. Ili, kad je u pitanju kvalitet, na primer, krompir koji se bolje ili lošije prži, ili zaštitni znak u proizvodnji alkoholnog i bezalkoholnog pića. Prof.dr Jovo Jednak

14

Struktura tržišta i nesavršena konkurencija 4. Monopolistička konkurencija. a) preduzeća konkuriraju prodajom blago diferenciranih proizvoda, koji su meñusobno zamenljivi, ali nisu savršeni supstituti i b) ulazak i izlazak na tržište je slobodan. Novom preduzeću je relativno lako ući na tržište sa vlastitim markama proizvoda, kao što i postojeća preduzeća mogu lako otići sa tržišta, ako njihovi proizvodi postanu neprofitabilni

Prof.dr Jovo Jednak

15


Tabela 10.1. Struktura tržišta Većina sektora je nepotpuno konkurencijska mešavina monopola i konkurencije, što stvara olakšice pomoću kojih se onemogućava ulazak novih preduzeća u industriju. Tako postojeća preduzeća zadržavaju visoke cene i monopolski profit na duži vremenski period. U potpunoj konkurenciji proizvoñači prihvataju tržišne cene i prisvajaju ekonomski profit.

Prof.dr Jovo Jednak

16

Struktura tržišta i nesavršena konkurencija 5. Monopson. Do sada je prednost analize tržišne moći bila samo prodajna strana tržišta, a ne i kupčeva strana. Monopson predstavlja tržište na kojem postoji samo jedan kupac, a oligopson je tržište sa nekoliko kupaca.

Prof.dr Jovo Jednak

17


Ako ste konkurentski kupac nemate uticaja na cenu i u tom slučaju sve kupljene jedinice imaju jednaku tržišnu cenu dobara. – Cena po jedinici dobra je prosečni izdatak kupca i on je za sve jedinice isti. – Ovo znači, da je granični izdatak jednak prosečnom izdatku, a to je jednako tržišnoj ceni dobara.

Ako ste konkurentski kupac nemate uticaja na cenu i u tom slučaju sve kupljene jedinice imaju jednaku tržišnu cenu dobara. – Cena po jedinici dobra je prosečni izdatak kupca i on je za sve jedinice isti. – Ovo znači, da je granični izdatak jednak prosečnom izdatku, a to je jednako tržišnoj ceni dobara.

Prof.dr Jovo Jednak

18

Izvori monopola

a) Ekskluzivna kontrola važnih sirovina. b) Ekonomije razmere obima c) Patenti d) Mrežna ekonomija e) Vladine licence ili franšize Grafikon 10.1. Prirodni monopol Kada kriva dugoročnih prosečnih troškova (LAC) opada udesno i naniže, preduzeće ima obeležja prirodnog monopola. U tom slučaju je za pojedinačnu firmu uvek jeftinije da usluži celu industriju – na slici: LAC (Q’). Dakle, jedno preduzeće je u stanju da proizvede bilo koju datu količinu dobara uz najmanje troškove. Ako bi proizvodnja bila podeljena izmeñu dva ili više preduzeća, svako preduzeće bi proizvodilo manje, ali uz viši prosečni trošak.

Prof.dr Jovo Jednak

19

Cena naspram marginalnog i ukupnog prihoda na monopolskim tržištima

Monopolisti ne povećavaju zaradu na isti način. Oni se još uvek drže saveta „da nikad ne treba proizvoditi ništa što košta više nego što donosi novac”. Ali koliko god zvučalo čudno, ono što je donelo novac dodatnom prodajom, u ovom slučaju nije cena.

Prof.dr Jovo Jednak

20


Samo za potpuno konkurentske firme cena jeste jednaka marginalnom prihodu (P = MR). Situacija u monopolu je drugačija. Firma je toliko velika da njeni rezultati proizvodnje umnogome utiču na cene na tržištu. Treba imati na umu da je monopolista suprotstavljen krivoj tržišne tražnje, koja je uvek opadajuća. Kriva tržišne tražnje pretstavlja cenu koju dobija monopolista po prodajnoj jedinici proizvoda. A to je u stvari monopolistov prosečni prihod (AR).Prema tome, tražnja je jednaka prosečnom prihodu (D = AR). Kao posledica toga, monopolista može prodati dodatne proizvode samo ako „smanji cene”.

Prof.dr Jovo Jednak

21


MARGINALNI PRIHOD

a) ukupni prihod (pre snižavanja cene)

=

1 tona x 6.000 € = 6.000 €

b) ukupni prihod (posle prvog snižavanja cene)

=

2 tona x 5.000 € = 10.000 €

c) ukupni prihod (posle drugog snižavanja cene)

=

3 tona x 4.000 € = 12.000 €

= 4.000 €

=

ukupan prihod za 2 tone minus ukupni prihod z a 1 tonu 10.000 € - 6.000 €

= 2.000 €

=

ukupan prihod za 3 tone minus ukupni prihod za 2 tonu 12.000 € - 10.000 €

a) marginalni prihod (posle prvog sniženja cene) b) marginalni prihod (posle drugog sniženja cene)

Prof.dr Jovo Jednak

4.000 € 2.000 €

22

Grafikon 10.2. Tražnja, ukupni prihod i elastičnost tražnje za monopolistu Da bi monopolista povećao prodaju, potrebno je da snižava cenu (gornji pano). Ukupan prihod raste sa količinom, dostiže maksimalnu vrednost (tačka C') i onda počinje da opada (srednji pano). Primetno je i da kvantitativni efekat dominira nad cenovnim efektom kada ukupan prihod raste (od nule do C'), a cenovni efekat dominira nad kvantitativnim efektom kada se ukupan prihod smanjuje (od tačke C' do D') Nivo količine za koju je cenovna elastičnost jedinica (donji pano), odgovara srednjoj tački krive tražnje, gde je veličina ukupnih prihoda maksimalna. S obzirom na to da cena svih prodatih jedinica mora da opadne ako monopolista poveća proizvodnju, podrazumeva se da je marginalni prihod uvek manji od cene. 23


Grafikon 10.2. Cena prevazilazi marginalni prihod u monopolu Ako firma mora da snizi cenu da bi prodala dodatni autput, marginalni prihod je manji od cene. Na primer, ako ova firma želi da poveća prodaju sa 1 na 2 korpe za sat, cena mora biti smanjena sa 13 na 12 evra. Marginalni prihod druge korpe je zato samo 11 evra. Ovo je pokazano u redu B u tabeli, tačkom B na grafiku.

Prof.dr Jovo Jednak

Tabela 10.1. Meñuodnos cene, ukupnih i marginalnih prihoda Količina prodatog autputa raste kako se cena snižava. Istovremeno se povećava ukupni prihod, kao i marginalni prihod koji postepeno opada. 24

Maksimiranje profita, odluke o proizvodnji i odreñivanje cena na monopolskim tržištima

1. Maksimiranje profita i profit monopolista. Monopolista najpre identifikuje veličinu autputa koja povećava profit (odluka o proizvodnji), a potom odreñuje koja je cena odgovarajuća toj količini proizvodnje (autputa). Monopolista povećava profit pri autputu gde je MR = MC

Prof.dr Jovo Jednak

25


2. Odlučivanje o proizvodnji u funkciji maksimiranja profita Konkurentne firme donose odluke o proizvodnji tako što lociraju presecanje krivih marginalnog troška i cene. Meñutim, monopolista traži veličinu autputa u kojoj je marginalni trošak jednak marginalnom prihodu

Prof.dr Jovo Jednak

26

Izgubljeni profit zbog premale proizvodnje (3 korpe) i prodaje po previsokoj ceni (11 evra)

Grafikon 10.4. Autput koji maksimizira profit Uvažavajući marginalne uslove, najprofitabilnija veličina autputa (4 korpe za sat) je prikazana presekom krivih marginalnog prihoda i marginalnog troška (tačka E). Tačka G na krivoj tražnje ukazuje da će potrošači platiti 10 € po korpi za ovoliki autput.Ukupni profit je jednak ceni (10 €), minus prosečni ukupni trošak (8 €) = 2 €, pomnožen sa prodatom količinom (4 jedinice autputa) = 8 €. Veličina monopolskog profita predstavljena je površinom zatamnjenog pravougaonika A, B, G, C. Zatamnjena polja (levo i desno od tačke E) su izgubljeni monopolski profiti zbog prevelikog ili premalog obima proizvodnje. Prof.dr Jovo Jednak

27

Maksimiranje profita, odluke o proizvodnji i odreñivanje cena na monopolskim tržištima AUTPUT

GRANIČNI USLOVI MR > MC MR = MC MR < MC

Odluka o nivou autputa POVEĆATI

Prof.dr Jovo Jednak

OPTIMALAN

SMANJITI

PROSEČNI USLOVI P < SAVC P > SAVC P < SAVC NE PROIZVODITI

OSTATI

NAPUSTI

28


3. Monopolistička cena presek krivih marginalnog prihoda i marginalnog troška (tačka E) utvrñuje autput koji maksimira profit; kriva tražnje nam govori koju će najvišu cenu potrošači biti spremni da plate za odreñenu količinu autputa (tačka G).

Prof.dr Jovo Jednak

29

Grafikon 10.5. Monopolista proizvodi manji autput po višoj ceni i stvara čist ili mrtvotežinski gubitak za društvo

Dugoročna ravnoteža se ostvaruje u tački F, uz ukupan autput Q3 i cenu P3. No kada monopolista izjednačava MR sa SMC (maksimiranje profita), ograničava autput na Q2 i povećava cenu na P2, i ostvaruje abnormalni ili superprofit – П2 (zatamnjena površina P*, P2, G, Y). Takva monopolistička cena (P2) i količina autputa (Q2) stvaraju čist gubitak (ili mrtvotežinski gubitak za društvo) zatamnjena površina trougla E, F, G zbog alokativne neefikasnosti). U dugom roku monopolista izjednačava MR i LMC (MR = LMC), smanjuje autput na Q1 uz višu cenu P1 i povećava alokativnu neefikasnost. Zbog barijera nema ulaska novih preduzeća koja bi neutralisala abnormalni ili superprofit (П2 + П1), оznačen zatamnjenom površinom P3, P1, H, X.

30

Cenovna diskriminacija i prisvajanje potrošačevog viška od strane monopolista

Q**

Grafikon 10.5.1. Prisvajanje potrošačevog viška od strane monapolista U uslovima kada preduzeće može naplaćivati samo jednu cenu svim kupcima, to je cena P* pri obimu prizvodnje Q*. U najpovoljnijem slučaju, preduzeće želi naplaćivati višu cenu potrošačima (P1) koji su spremni platiti višu cenu od P*, te na taj način pridobiti deo potrošačevog viška, obeležen područjem A krive tražnje. Takoñe, preduzeće će želeti prodavati proizvode potrošačima koji su spremni platiti nižu cenu (P2), ali samo ako to ne utiče na sniženje cena za druge potrošače. Na taj način, preduzeće takoñe može prisvajati deo 31 Prof.dr Jovo Jednak potrošačevog viška obeležen područjem B krive tražnje.

Cenovna diskriminacija i prisvajanje potrošačevog viška od strane monopolista Slika 10.2. Gubitak blagostanja zbog jedinstvene (jedne) cene monopoliste Monopolista koji naplaćuje jednu (istu) cenu svim kupcima proizvodiće Q* i prodavati po ceni P*. Konkurentska industrija pokušaće po istim troškovima, proizvodiće Qc i prodavati po ceni Pc. Uporeñujući je sa rezultatom savršene konkurencije, jedinstvena cena monopola ima za rezultat gubitak potrošačevog viška koji je jednak polju П + S1. Pošto monopolista zarañuje profit П, trošak za društvo je S1, nazvan „mrtvotežinski gubitak od monopola ili čist gubitak”. Tako je ukupni višak (profit preduzeća) na tržištu jednak zbiru profita П potrošačevog viška S2 i mrtvotežinskog gubitka S1. Prof.dr Jovo Jednak

32


2. Savršeno diskriminirajući monopolista ili cenovna diskriminacija prvog stepena U idealnom slučaju, preduzeće bi htelo naplaćivati različitu cenu, odnosno najvišu cenu svakom svom kupcu koji je spreman platiti za kupljen proizvod. Ovu najvišu-maksimalnu cenu nazivamo rezerervacijskom cenom kupca. Praksa naplaćivanja rezervacijske cene svakom kupcu naziva se savršena diskriminacija prvog stepena.

Prof.dr Jovo Jednak

33


Slika 10.3. Savršeno diskriminirajuće cene i savršeno diskriminirajući monopolista Pano (a). Ako monopolista proda svaku jedinicu autputa po različitoj ceni (najvišoj rezervacijskoj), on će ostvariti maksimum prihoda, ako je kupac spreman da to plati. U ovoj situaciji monopolista uzima (prisvaja) sav potrošačev višak. Pano (b). Kriva marginalnog prihoda koju monopoli-ta može diskriminisati je isto što i njegova kriva tražnje. Maksimiranje profita je pri autputu Q*, gde se seku kriva SMC i tražnja D, D. Ekonomski profit (П) je prikazan osenčenim poljem A, B, C, E, pano b. Prof.dr Jovo Jednak

34


3. Diskriminacija cena drugog stepena. Još jedan oblik diskriminacije cena je praksa po kojoj mnogi prodavci formiraju ne samo jednu cenu nego prave raspored po kojem cena opada u skladu sa količinom koju kupujete Primer struja

Prof.dr Jovo Jednak

35


Slika 10.4. Diskriminacija cena drugog stepena Prodavac nudi prvi blok potrošnje od (0 do Q1) po višoj ceni (P1) drugi blok (Q1 do Q2) po nižoj ceni (P2) treći blok po još nižoj ceni (P3) itd. Čak i tada diskriminacija drugog stepena ne pokušava da prilagodi veličinu autputa karakteristikama pojedinaca ili specifičnih grupa. To često Prof.dr Jovo Jednak omogućava monapolisti da zadrži znatan udeo potrošačevog viška (osenčen deo).

Slika 10.5. Perfektna prepreka Kada je prepreka ulaska savršena, preskaču je samo kupci koji postaju pogodni za diskutnu cenu (PL), jer oni nisu spremni da plate normalnu (regularnu) cenu (PH). Savršena prepreka ne pokazuje značajnije troškove za one koji je preskaču.

36


4. Preskočni model diskriminacije cena Drugi oblik diskriminacije cena, koji se sastoji od tehnike koja podstiče najveći broj najelastičnijih kupaca da se identifikuju. Ovo je preskočni model diskriminacije cena. Osnovna ideja je da prodavac napravi nekakav preskok i učini cenu sa popustom dostupnom onim kupcima koji odaberu da je preskoče. Logično je da će oni kupci koji su osetljiviji na cene biti spremniji da preskoče prepreku. Primer, rabat

Prof.dr Jovo Jednak

37


4. Preskočni model diskriminacije cena Drugi oblik diskriminacije cena, koji se sastoji od tehnike koja podstiče najveći broj najelastičnijih kupaca da se identifikuju. Ovo je preskočni model diskriminacije cena. Osnovna ideja je da prodavac napravi nekakav preskok i učini cenu sa popustom dostupnom onim kupcima koji odaberu da je preskoče. Logično je da će oni kupci koji su osetljiviji na cene biti spremniji da preskoče prepreku. Primer, rabat

Prof.dr Jovo Jednak

38

Oligopol, Nešova ravnoteža, teorija igara: zatvorenikova dilema, prelomljena kriva tražnje i utvñivanje cena oligopolista Razliku izmeñu oligopola i drugih formi tržišne strukture pokazuje sledeći pregled:

Konkurencija Perfektna konkurencija

Nekonkurencija Monopolistička konkurencija

Mnogo firmi proizvodi Mnogo firmi proizvodi identičan proizvod diferencirane proizvode

Prof.dr Jovo Jednak

Oligopol

Monopol

Nekoliko firmi dominira tržištem

Jedna firma dominira tržištem

39

Oligopol, Nešova ravnoteža, teorija igara: zatvorenikova dilema, prelomljena kriva tražnje i utvñivanje cena oligopolista Slika 10.6. Tajna saradnja u oligopolu naspram konkurencije Tajnom saradnjom i dogovorom autput se ograničava na QM, maksimiraju se zajednički profiti (zatamnjena površina PC, PM, F, E) i oni se meñusobno dele, a ekvivalentni su profitima koje bi ostvarili monopolisti samostalno sa brojnim preduzećima. No svako preduzeće pri graničnom trošku (PC = MC) je motivisano da izigra tržište kupaca i time izbegne da proizvede veći autput QC.

Prof.dr Jovo Jednak

40

Oligopol, Nešova ravnoteža, teorija igara: zatvorenikova dilema, prelomljena kriva tražnje i utvñivanje cena oligopolista

Matrica isplata. Po Nešovoj ravnoteži svako preduzeće donosi odluke uz koje postiže maksimalan profit, uzimajući u obzir akcije konkurenata. Pitanje je:Zašto ne biste odredili tu cenu ako će konkurent uraditi isto? Ako konkurent uradi isto oboijca zarañujete više novca. Problem suštinske prirode je da vaš konkurent verovatno neće izabrati cenu na odgovarajućem nivou. Zašto? Zato što bi imao više koristi da odabere nižu cenu, čak i kada bi znao da ćete vi odrediti cenu na dogovorenom nivou. 41

Prof.dr Jovo Jednak


Na primer, pretpostavimo da svako preduzeće ima fiksni trošak 20 $, nema varijabilnog troška, a krive tražnje su im sledeće: tražnja preduzeća 1: Q1 = 12 - 2P1 + P2 tražnja preduzeća 2: Q2 = 12 - 2P2 + P1

Prof.dr Jovo Jednak

42


U Nešovoj ravnoteži svako preduzeće naplaćuje cenu od 4 $ i zarañuju profit od 12 $, – dok u slučaju sporazuma, oba preduzeća prodaju po 6 $ i zarañuju profit od 16 $. Sada pretpostavimo da preduzeća menjaju tajni sporazum, tako da preduzeće 1 naplaćuje 6 $, što je dogovorena cena , u nadi da će preduzeće 2 učiniti isto. Ako preduzeće 2 učini isto, zaradiće profit od 16 $. Ali šta će se dogoditi, ukoliko cenu od 6 $ preinači u cenu od 4, $? U ovom slučaju preduzeće 2 zarañuje profit od 20 $, odnosno: П2 = P2 Q2 – 20 = (4) [12 – (2) (4) + 6] - 20 = 20 $, a preduzeće 1 zaradilo bi manji profit, samo: П1= P1 Q1 – 20 = (6) [12 – (2) (6) + 4] - 20 = 4 $.

Prof.dr Jovo Jednak

43


Dakle, ako bi preduzeće 1 naplaćivalo 6 $, a preduzeće 2 samo 4 $, profit preduzeća 2 porastao bi na 20 $, očito na štetu preduzeća 1, čiji će profit pasti na 4 $. Slično, kada bi, preduzeće 2 naplaćivalo 6 $, a preduzeće 1 samo 4 $, preduzeće 1 bi zaradilo 20 $ profita, a preduzeće 2 samo 4 $. Reč je o teoriji igara, odnosno donošenja strateških odluka, tj. odluka kod kojih se uzimaju u obzir meñusobne akcije i reakcije.

Prof.dr Jovo Jednak

44

Oligopol, Nešova ravnoteža, teorija igara: zatvorenikova dilema, prelomljena kriva tražnje i utvñivanje cena oligopolista Tabela 10.2. Matrica isplata u igri odreñivanja cena Predueće 2 Naplaćuje 4 $ Naplaćuje 6 $ 12 $, 12 $ Naplaćuje 4 $ 20 $, 4$ Preduzeće 1 4 $, 20 $ 16 $, 16 $ Naplaćuje 6 $

Prof.dr Jovo Jednak

45

Oligopol, Nešova ravnoteža, teorija igara: zatvorenikova dilema, prelomljena kriva tražnje i utvñivanje cena oligopolista 2. Zatvorenikova dilema Dilema zatvorenika ilustruje problem u kojem se susreću oligopolistička preduzeća. Ono glasi: dva zatvorenika optužena su za učestvovanje u zločinu. Oni se nalaze u odvojenim ćelijama i ne mogu meñusobno komunicirati. Od svakog se traži priznanje. Ako oba priznaju, svaki će dobiti zatvorsku kaznu od pet godina. A ako ni jedan ne prizna, optužba će teško dokazati zločin, tako da mogu očekivati nagodbu i dobiti kaznu od dve godine. S druge strane, ako jedan od njih prizna, a drugi ne - onaj koji je priznao dobiće samo jednu godinu, dok će drugi ići u zatvor na deset godina. Prof.dr Jovo Jednak

46

Oligopol, Nešova ravnoteža, teorija igara: zatvorenikova dilema, prelomljena kriva tražnje i utvñivanje cena oligopolista Tabela 10.3. Matrica isplata za dilemu zatvorenika Zatvorenik B Priznati Ne priznati Priznati -5 , -5 -1 , -10 Zatvorenik A Nepriznati -10 , -1 -2 , -2

Prof.dr Jovo Jednak

47


Kada bi se mogli dogovoriti da ni jedan ne prizna zločin (na način koji bi bio obavezujući), tada bi svako išao u zatvor na dve godine. Meñutim, oni ne mogu razgovarati, a čak i kada bi mogli, da li bi verovali jedan drugome. Ako zatvorenik A ne prizna, on rizikuje da njegov bivši saučesnik to iskoristi. Najzad, bez obzira šta bi uradio zatvorenik A, zatvorenik B je na dobitku ako prizna. Isto tako, zatvorenik A uvek je u prednosti ako prizna, tako da zatvorenik B mora brinuti, da će, ako prizna, biti iskorišćen. Stoga će verovatno oba zatvorenika priznati i otići u zatvor na pet godina.

Prof.dr Jovo Jednak

48


Primer – proizvodnje i izvoza nafte zemalja Iraka i Irana

Prof.dr Jovo Jednak

49

Oligopol, Nešova ravnoteža, teorija igara: zatvorenikova dilema, prelomljena kriva tražnje i utvñivanje cena oligopolista D

G

Slika 10.7. Prelomljena kriva tražnje Svako preduzeće veruje da kada bi povećalo svoju cenu iznad sadašnje cene P*, nijedan konkurent ne bi sledio taj postupak pa bi izgubio veći deo prodaje. Svako preduzeće veruje i da bi, ako snizi cenu, i druga preduzeća sledila njegov primer, pa bi njegova prodaja porasla samo u meri do koje bi porasla tržišna tražnja. Kao posledica toga, kriva tražnje D, D preduzeća je prelomljena kod cene P* u tački G, a njegova kriva graničnog prihoda MR se prekida u toj tački, pri autputu Q*. Ako se granični trošak poveća sa MC na MC', oligopolista će proizvoditi na istom obimu proizvodnje Q*, pri kojem MC preseca MR krivu, i naplaćivati istu cenu P*. Prof.dr Jovo Jednak

50

Kartel, odreñivanje cene i prirodni monopol

1. Kartel Karteli su uobičajno internacionalni i gotovo sve zemlje zabranjuju zakonima firmama da se tajno dogovaraju. Osnovni preduslov za uspeh kartela su: – prvo, mora biti fokusirana stabilna organizacija, čiji se članovi dogovaraju o ceni i obimu proizvodnje i zatim pridržavaju dogovora – Drugo, kartel mora posedovati monopolsku moć. Drugim rečima, kartel kroz organizacione forme mora obezbediti prostor za podizanje cena, ako je kriva tražnje veoma elastična.

Prof.dr Jovo Jednak

51


Slika 10.8. OPEC - naftni kartel Kriva ukupne tražnje za naftom u svetu je TD, a SC je konkurentna kriva ponude (izvan Opeka). Tražnja za naftom OPEKA (DOPEC,) je razlika izmeñu ukupne tražnje i konkurentne ponude. Pošto su ukupna tražnja za naftom u svetu i konkurentna ponuda neelastične, tražnja Opeka je neelastična. Maksimiranje profita Opeka (QOPEC) se nalazi na preseku krivih graničnog prihoda i graničnog troška. Pri ovoj količini Opek naplaćuje cenu P*. Da se Opekovi proizvoñači nisu udružili u kartel, cena bi bila znatno niža PC, gde se Opekove krive tražnje i graničnog troška seku.

Prof.dr Jovo Jednak

52


2. Prirodni monopol. Jedna jedina telefonska ili elektronska kompanija može snabdeti tržište efikasnije nego veći broj konkurentskih firm

Prof.dr Jovo Jednak

53


Prof.dr Jovo Jednak

Slika 10.9. Prirodni monopol Preduzeće je prirodni monopol kada stalno obezbeñuje ekonomiju obima uz niže prosečne troškove. Efikasna tačka E’ izjednačava LMC i marginalnu korist D, D. Prirodni monopolista postavlja uslov MR = MC, proizvodi QM i zarañuje ekonomski profit (Π) obeležen sa PM, C, B, E. „Mrtvotežinski gubitak“ društvenog bogatstva je A, E,, E’,, tj. S1. Ako se monopolista zakonom primora da naplati fiksnu cenu PC , on se suočava sa horizontalnom krivom tražnje PC E’, proizvodeći autput Q’. Pošto bi PC bila ujedno kriva marginalnog prihoda, to bi monopolista proizvodio autput u tački E', gde je MR = MC. Iako je postignuta efikasnost, društvo ne može da primora monopolistu da u dugom roku proizvodi u tački E'. To stvara gubitke, jer tačka E' leži ispod krive LATC i monopolista napušta posao, ili traži rešenje preko državnih regulativa i proizvodi autput Q pri definisanoj ceni PR, gde se seku krive prosečnog ukupnog troška i prosečnog prihoda. Potrošačev višak predstavlja površina PR, P*,G, a monopolista prisvaja nulti profit

Monopolistička konkurencija i ulazak konkurenata na tržište Monopolistička konkurencija podrazumeva tržište na kome se nalazi mnogo malih konkurentnih firmi i svaka od njih nudi diferencirane proizvode. Prodavnice mešovite robe se diferenciraju po lokaciji, ženski i muški frizerski saloni po lojalnosti mušterijama itd. Takva preduzeća ne mogu uticati na usklañivanje ponašanja ostalih preduzeća. Kako se njihov proizvod razlikuje od proizvoda nekog drugog preduzeća, njihova kriva tražnje je opadajuća, za razliku od preduzeća u potpunoj konkurenciji, čija je kriva tražnje horizontalna linija.

Prof.dr Jovo Jednak

55

Monopolistička konkurencija i ulazak konkurenata na tržište

Zbog diferencijacije proizvoda mogu kreirati nešto drugačiju cenu od drugih preduzeća u datoj industriji, ali za maksimiranje profita koriste granične uslove, tj. da je marginalni prihod jednak marginalnom trošku (MR = MC), a zatim na osnovu krive tražnje pronalaze cenu koja je konzistentna sa tom količinom. Kao i kod monopola, kriva marginalnog prihoda (MR) divergira ispod krive tražnje (D, D). Monopolistička konkurencija ne podrazumeva samo diferencirane proizvode, već i ograničene mogućnosti za ekonomiju obima. Preduzeća su mala i njihova delatnost se najviše ispoljava u domenu usluga. Pretpostavimo da preduzeća u monopolističkoj konkurenciji žele da maksimiraju profit. To znači da ona žele da proizvode autput kada je marginalni prihod jednak marginalnom trošku, 56 što prikazuje slika 10.9, pano a.

Monopolistička konkurencija i ulazak konkurenata na tržište

Slika 10.9. Kratkoročni abnormalni profit i gubitak u monopolističkoj konkurenciji

Preduzeća u monopolističkoj konkurenciji maksimiraju profit tako što proizvode količinu autputa pri kojoj je marginalni prihod jednak marginalnom trošku (MR = MC). Na panou a, preduzeće ostvaruje super ili abnormalni profit pri autputu Q1 i ceni P1 (obeleženo zatamnjenom površinom ATC, P1, G, H). Na panou b, preduzeće ima gubitke jer je cena manja od prosečnog troška (P < ATC). 57

Monopolistička konkurencija i ulazak konkurenata na tržište Slika 10.10. U dugom roku, firme

Prof.dr Jovo Jednak

nesmetano ulaze na tržište, smanjuje se tražnja za svaku individualnu firmu i normalni ili nulti profiti su stvoreni Izvorna kriva tražnje uz koju tipičan prodavac ribe ostvaruje profit, krivu D, D (pogledajte grafikon 10.4) pomera naniže i ulevo (D’D’) ulaženjem novih suparnika u industriju. Ulaženje prestaje tek kad je svaki prodavac postavljen u dugoročnu ravnotežu, kod koje nema razlike u profitima kao što je ona u tački G’. Pri dugoročnoj ravnoteži, cena ostaje iznad MC1’, a svaki je proizvoñač na levoj silaznoj deonici svoje dugoročne krive ATC’.Ovde je cena jednaka ATC’, a prodavnice 58 ostvaruju nulti profit.

HVALA NA PAŽNJI

Prof.dr Jovo Jednak

59